Група Хордата (Chordata) представља еволутивно најнапреднију групу у оквиру царства Животиња.
Обухвата оне организме код којих је у неком од животних стадијума присутна хорда. Хорда је специјалан орган, прутоликог изгледа и смештена је изнад црева. Она има потпорну фунцију, дакле, даје чврстину телу ( сетимо се да код чланковитих и ваљкастих црва чврстину телу даје телесна дупља, а код зглавкара, мекушаца, бодљокожаца имамо чврст спољашњи омотач) али и спречава да се тело скраћује у току контракције мишића приликом кретања. Хорда има чврстину али је уједно и еластична. Код кичмењака јавља се само на ембрионалном нивоу и бива замењена кичменицом.
Хордати се одликују и специфичним нервним системом који је представљен у виду нервне цеви која је смештена на леђној страни тела.
Код свих хордата у пределу ждрела присутан је жлездани орган који има способност узимања јода из спољашње средине као и спосбност синтезе хормона тироксина. Овај хормон утиче на нервни систем, репродуктивне спосбности, рад срца, раст и развој...
Хордати поседују и реп (бар у неком од стадијума развића) који се пружа иза аналног отвора. Код бескичмењака анални отвор углавном је на крају репа.
Кожа Хордата састоји се од више слојева.
Све ове карактеристике јасно одвајају групу Хордата од других животиња.
Копљача – Амфиоксус (Branchiostoma lanceolatum)
Код ових организама хорда је присутна током читавог живота. Хорда је грађена од низа крупних, пљоснатих ћелија које су тесно приљубљене једна уз другу. Изнад хорде смештена је нерва цев.
Мишићни слој представљен је са две снажне мишићне масе које се пружају дуж бокова тела.
Цревни систем започиње усним отвором око кога је венац прстоликих наставака који служе за усмеравање честица. Ждрело је снажно развијено, а с обзиром да врши не само функцију у исхрани него има функцију и у дисању назива се шкржно црево. На бочним странама ждрела налазе се прорези на коме је респираторни епител (слој ћелија који служи за дисање). Између ждрела и телесног зида налази се околошкржна дупља. Вода улази на усни отвор, и преко прореза на ждрелу улази у околошкржну дупљу а затим се преко атријалног отвора (на трбушној страни тела) излива у спољашњу средину. Неопходно је да вода непрекидно циркулише како би стално доносила кисеоник.Само ждрело се наставља на црево које се завршава аналним отвором.
Koпљача је мала животиња, до 10 цм., живи у приобалном делу мора, слаб је пливач. Живи и у Јадранском мору. Има провидно тело па јасно уочавамо хорду и полне жлезде (испод хорде која се пружа читавом дужином тела).
Попречни пресек амфиоксуса (микроскоп)
- tube neural: нервна цев
- chorde: хорда
- tube digestif: црево
- myotomes: мишићи
- gonades: полне жлезде
Обухвата оне организме код којих је у неком од животних стадијума присутна хорда. Хорда је специјалан орган, прутоликог изгледа и смештена је изнад црева. Она има потпорну фунцију, дакле, даје чврстину телу ( сетимо се да код чланковитих и ваљкастих црва чврстину телу даје телесна дупља, а код зглавкара, мекушаца, бодљокожаца имамо чврст спољашњи омотач) али и спречава да се тело скраћује у току контракције мишића приликом кретања. Хорда има чврстину али је уједно и еластична. Код кичмењака јавља се само на ембрионалном нивоу и бива замењена кичменицом.
Хордати се одликују и специфичним нервним системом који је представљен у виду нервне цеви која је смештена на леђној страни тела.
Код свих хордата у пределу ждрела присутан је жлездани орган који има способност узимања јода из спољашње средине као и спосбност синтезе хормона тироксина. Овај хормон утиче на нервни систем, репродуктивне спосбности, рад срца, раст и развој...
Хордати поседују и реп (бар у неком од стадијума развића) који се пружа иза аналног отвора. Код бескичмењака анални отвор углавном је на крају репа.
Кожа Хордата састоји се од више слојева.
Све ове карактеристике јасно одвајају групу Хордата од других животиња.
Копљача – Амфиоксус (Branchiostoma lanceolatum)
Код ових организама хорда је присутна током читавог живота. Хорда је грађена од низа крупних, пљоснатих ћелија које су тесно приљубљене једна уз другу. Изнад хорде смештена је нерва цев.
Мишићни слој представљен је са две снажне мишићне масе које се пружају дуж бокова тела.
Цревни систем започиње усним отвором око кога је венац прстоликих наставака који служе за усмеравање честица. Ждрело је снажно развијено, а с обзиром да врши не само функцију у исхрани него има функцију и у дисању назива се шкржно црево. На бочним странама ждрела налазе се прорези на коме је респираторни епител (слој ћелија који служи за дисање). Између ждрела и телесног зида налази се околошкржна дупља. Вода улази на усни отвор, и преко прореза на ждрелу улази у околошкржну дупљу а затим се преко атријалног отвора (на трбушној страни тела) излива у спољашњу средину. Неопходно је да вода непрекидно циркулише како би стално доносила кисеоник.Само ждрело се наставља на црево које се завршава аналним отвором.
- tube neural: нервна цев
- chorde: хорда
- tube digestif: црево
- myotomes: мишићи
- gonades: полне жлезде
Нема коментара:
Постави коментар