Опште карактеристике водоземаца:
- Копнени кичмењаци који имају два пара ногу, плућа и влажну слузаву кожу.
- Везани су за водену средину, и највећи део живота проводе поред воде јер им је за размножавање неопходна водена средина.
- Хране се ситним животињама, инсектима, пужевима, глистама...
- Обухватају две групе: репате водоземце и жабе.
- Репати водоземци обухватају човечију рибицу и различите врсте даждевњака и мрмољака.
Човечија рибица је становник пећина динарског краса, ендемит је што значи да насељава само ово подручје. Кожа је безбојна, очи су слабо развијене што је адаптација на живот у пећини, одрасле јединке задржавају шкрге али дишу и преко коже.
Грађа зелене жабе:
Женке су величине од 5 до 9 центиметара, а мужјаци од 6 до 11.
Зелена жаба живи широм Европе и Азије. Настањује мочваре, околоне језера и стајаћих вода, влажне равнице и шуме. Храни се инсектима, малим зглавкарима, ларвама водоземаца и црвима. Четири зимска месеца зелене жабе проводе непомичне у стању хибернације, обично на дну баре или реке. Мужјаци на глави са бочне стране имају парне кесе које им помажу да се оглашавају. Крећу се у скоковима а на задњим ногама између прстију имају кожице које им помажу приликом пливања. Плен лове дугачким лепљивим језиком и велике су грабљивице. Жабе добро и чују и виде а у води се сакривају од прирпдних непријатеља: рода, белоушки, чапљи. Тело је подељено на главу, труп и два пара удова. Зелене су боје, са сивим или тамно-браон шарама.
Скелетни ситем: Кичменица је окоштала а хрскавица се јавља само код ембриона и ларви. Ребра су закржљала и хрскавичава.
Цревни систем: Велики усни отвор води у пространу усну дупљу. На горњој вилици налазе се ситни зуби док их на доњој нема, они служе за придржавање плена. На ждрело се наставља једњак, затим желудац и црево (дванаестопалачно, танко и право црево) које се завршава клоаком. Клоака је задњи део црева у који се уливају изводни канали система органа за излучивања и размножавање. Цревном систему припадају и јетра и панкреас који луче сокове за варење хране. Јетра учествује и у филтрирању крви.
Крвни систем: Имају срце које се састоји од две преткоморе и коморе. Од срца полазе крвни судови.
Систем за дисање: Дишу преко плућа али се дисање одвија и преко коже и зато је важно да кожа буде стално слузава и влажна. Систем за дисање повезан је са крвотоком. Ларвени облици тј. пуноглавци обављају дисање преко шкрга.
Урогентални систем: Обухвата систем за излучивање и систем за размножавање. Излучивање обављају бубрези (парни органи) и мокраћна бешика. Мокраћна бешика се излива преко отвора у клоаку. Размножавају се полно, женке имају парне јајнике а мужјаци парне семенике. Они се такође изливају у клоаку. Оплођење се одвија у спољашњој средини. Из оплођеног јајета развија се ларва - пуноглавац која личи на рибу, има реп, шкрге и бочну линију. Пуноглавац расте брзо, губи реп и шкрге и постаје одрасла јединка.
Жабе насељавају скоро читав свет, изузев хладних предела Антартика, Гренланда, Арктика и хладних региона Северне Европе, Азије и Америке. У пустињама их има у области оаза.
liver - јетра
lung - плућа
gall bladder - жучна кеса
pancreas - панкреас
spleen - слезина
duodenum - дванаестоплачно црево
small intestine - танко црево
large intestine -право црево
stomach - желудац
fat bodies - масно ткиво
urinary bladder - бешика
Можете и да се опробате у виртуелној дисекцији:
http://www.roketoyun.com/frog-dissection.asp
- Копнени кичмењаци који имају два пара ногу, плућа и влажну слузаву кожу.
- Везани су за водену средину, и највећи део живота проводе поред воде јер им је за размножавање неопходна водена средина.
- Хране се ситним животињама, инсектима, пужевима, глистама...
- Обухватају две групе: репате водоземце и жабе.
- Репати водоземци обухватају човечију рибицу и различите врсте даждевњака и мрмољака.
Човечија рибица је становник пећина динарског краса, ендемит је што значи да насељава само ово подручје. Кожа је безбојна, очи су слабо развијене што је адаптација на живот у пећини, одрасле јединке задржавају шкрге али дишу и преко коже.
Грађа зелене жабе:
Женке су величине од 5 до 9 центиметара, а мужјаци од 6 до 11.
Зелена жаба живи широм Европе и Азије. Настањује мочваре, околоне језера и стајаћих вода, влажне равнице и шуме. Храни се инсектима, малим зглавкарима, ларвама водоземаца и црвима. Четири зимска месеца зелене жабе проводе непомичне у стању хибернације, обично на дну баре или реке. Мужјаци на глави са бочне стране имају парне кесе које им помажу да се оглашавају. Крећу се у скоковима а на задњим ногама између прстију имају кожице које им помажу приликом пливања. Плен лове дугачким лепљивим језиком и велике су грабљивице. Жабе добро и чују и виде а у води се сакривају од прирпдних непријатеља: рода, белоушки, чапљи. Тело је подељено на главу, труп и два пара удова. Зелене су боје, са сивим или тамно-браон шарама.
Скелетни ситем: Кичменица је окоштала а хрскавица се јавља само код ембриона и ларви. Ребра су закржљала и хрскавичава.
Цревни систем: Велики усни отвор води у пространу усну дупљу. На горњој вилици налазе се ситни зуби док их на доњој нема, они служе за придржавање плена. На ждрело се наставља једњак, затим желудац и црево (дванаестопалачно, танко и право црево) које се завршава клоаком. Клоака је задњи део црева у који се уливају изводни канали система органа за излучивања и размножавање. Цревном систему припадају и јетра и панкреас који луче сокове за варење хране. Јетра учествује и у филтрирању крви.
Крвни систем: Имају срце које се састоји од две преткоморе и коморе. Од срца полазе крвни судови.
Систем за дисање: Дишу преко плућа али се дисање одвија и преко коже и зато је важно да кожа буде стално слузава и влажна. Систем за дисање повезан је са крвотоком. Ларвени облици тј. пуноглавци обављају дисање преко шкрга.
Урогентални систем: Обухвата систем за излучивање и систем за размножавање. Излучивање обављају бубрези (парни органи) и мокраћна бешика. Мокраћна бешика се излива преко отвора у клоаку. Размножавају се полно, женке имају парне јајнике а мужјаци парне семенике. Они се такође изливају у клоаку. Оплођење се одвија у спољашњој средини. Из оплођеног јајета развија се ларва - пуноглавац која личи на рибу, има реп, шкрге и бочну линију. Пуноглавац расте брзо, губи реп и шкрге и постаје одрасла јединка.
Жабе насељавају скоро читав свет, изузев хладних предела Антартика, Гренланда, Арктика и хладних региона Северне Европе, Азије и Америке. У пустињама их има у области оаза.
lung - плућа
gall bladder - жучна кеса
pancreas - панкреас
spleen - слезина
duodenum - дванаестоплачно црево
small intestine - танко црево
large intestine -право црево
stomach - желудац
fat bodies - масно ткиво
urinary bladder - бешика
Можете и да се опробате у виртуелној дисекцији:
http://www.roketoyun.com/frog-dissection.asp
Нема коментара:
Постави коментар